Историја Доње Шаторње

- Порекло становништва села Доња Шаторња, општина Топола - 
према истраживању Боривоја М. Дробњаковића
од 1920. до 1922. године

"Куће Доње Шаторње су јако растурене. На раскрсници путева за Крагујевац, Аранђеловац и Рудник налази се група кућа — крај Брестови, у ерозивном проширењу Јасенице. Овде су куће груписане, збијене и то је „варошица“, са школом, дућанима и механом. Остали делови села су с обе стране Јасенице. Већи је део с леве њене стране, северно од краја Брестови, по странама и теменима неколико брда, између којих се дубоко усекла Расовљавица са својим малим притокама. Мањи је број кућа с десне стране, у подгорини рудничких огранака, који су изложени јакој ерозији потока Добре Воде, Шаторачке Реке и других."


žena iz šatornje u šumadijskoj narodnoj nošnji
devojke iz šatornje,crno-bela fotografija
 devojka iz šatornje u šumadijskoj narodnoj nošnji, crno-bela fotografija

"Село је разбијеног типа. Дели се на крајеве: Брестови; ово је средина села, „варошица“, са кућама дуж путева који се ту укрштају. Северно од њега су Арнаутски Крај, Исаковића Крај и Прокића Крај. С десне стране Јасенице су: Речани, крај с обе стране Шаторачке Реке, и Марјановића Крај, који се пружа до последњих блазнавачких кућа."











У Арнаутском крају су породице: 

Павловићи (Дукићи, Маринковићи, Марковићи, Радоњићи, Михајловићи) 21 к. Слава: св. Алимпије. Доселио се деда из Суводола. Довео га Карађорђе. Таловићи (Митровићи, Недељковићи) 9 к. Слава: св. Ђорђе. Пре Павловића били у селу. Доселио се прадед из Суводола. Стевановићи 4 к. Слава: св. Ћорђе. Доселио се деда из ужичког округа.Марјановићи 16 к. Слава: св. Никола. Станују у Марјановића Крају и Речанима. Доселио се прадед Марјан из Новог Сада, где је био пребегао под Чарнојевићем. Марјан дошао у Шаторњу као сточарски трговац и остане. 

У Прокића и Исаковића крају су породице:

Исаковићи, Прокићи (Дедићи, Томићи, Гавриловићи, Јеремићи, Јевтићи, Јоковићи, Васићи, Миловановићи, Тришићи) 104 к. Слава: св. Никола. Доселио се чукундеда Исак. Не зна се када и одакле. Ово је најстарија породица у селу. Од Исака „броје шесто колено“. Сада се узимају.
Ракић 1 к. Слава: св. . Никола. Стара породица, која изумире. 

У Брестовима су породице: 

Месаровић 1 к., — од Месаровића; Павловић 1 к., из Маслошева; Благојевић 1 к., из Жабара; Станисављевић 1 к., од Станисављевића;Миловановић 1 к., из Добраче (гружански); Савићи 2 к., из Манојловца (качерски); Мишовић 1 к., из Новог Пазара; Петровић 1 к., из Маслошева; Миливојевић 1 к., из Блазнаве; Ђурић 1 к., из Манојловца;
Шевић 1 к., из Блазнаве;
Жиловић 1 к., из Мајдана (таковски, руднички);
Јовановић 1 к., из Аранђеловца. Сви су се доселили као занатлије и то у међувремену од пре 20—30 година. 

nastavnice i učenice iz šarornje,  crno-bela fotografija
mlada nevesta na venčanju sa rođakama,  crno-bela fotografija

"Село се служи водом са извора и ђермова. Главни су извори: Красинац и извор у Никољској Реци. Село има два гробља: једно на Главици, где се сахрањује највећи део села, и друго „арнаутско гробље“ у крају Брестовима, поред друма за Крагујевац. Општина има у „Планини“ седамдесет хектара иод шумом, поглавито буковом и грабовом."

vojnici kraljevine srbije, crno-bela fotografija, grupni snimak
vojnik kraljevine srbije, crno-bela fotografija, portret
vojnici kraljevine srbije, crno-bela fotografija, grupni snimak
šumadijski seljak na traktoru obrađuje njivu, crno-bela fotografija



© Ауторска права - Милош Здравковић
© Фотографије - породична архива / Милош Здравковић
©Текст - Боривоје М. Дробњаковић „Јасеница“ - НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.


ЛИНКОВИ
Црква Светог Николе - Никоље


УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА ВЕБ САЈТА И ПОЛИТИКА ПРИВАТНОСТИ

ПОДЕЛИТЕ ОВУ СТРАНИЦУ НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА

© Copyright 2021   Miloš Zdravković